Ђорђе Зечевић је рођен 1976. године у Шапцу. Након завршене гимназије 1995. године уписује Академију уметности у Новом Саду у класи професора Николе Коке Јанковића, а дипломира у класи Гордане Каљаловић Одановић 1999. године, том приликом добија Награду Академије за вајарство. Од тада, свој рад публици презентује на више самосталних и више од 30 колективних изложби. Учесник је више колонија и има више изведених радова у јавном простору- скулптуру Вир - Анекс библиотеке шабачке, монументалне мурале посвећене Драги Љочић и Стани Милановић, спомен плоче . Добитник је награде Игор Белохлавек Шабачког музеја као и награде за цртеж галерије Културног центра Шабац. Од 1999. године ради у Школи примењених уметности у Шапцу на предметима вајање, практичан рад. Живи и ради у Шапцу. georgart1@gmail.com
Знамените српске Мајке - биографије→
Полазећи од идеје да мајка није само она која има своју децу, већ властити народ и сој сматра
својим, негује га, воли, брани и подиже, академски вајар Ђорђе Зечевић конципира богату и
интригантну поставку рељефа изливених у гипсу, оплемењених патином и повезаних темом –
" Знамените српске Мајке". Вешто и зналачки, веома успешно је објединио народно -
историјско поимање прошлости, лично стваралаштво и архетип мајке у јединствену,
монументалну, едукативну и високо уметничко - естетску целину.
Дела спадају у домен чисте ликовности. Плене лепотом израза, природношћу у изради и
ауторском креативношћу доказаног уметника. Уз поштовање правила скулптуралног
обликовања, изграђеног личног стила током година рада, учења и стручног промишљања,
плански, дисциплиновано и доследно аутор реализује портретске карактеристике ликова док
експресиван потез примењен у другом плану рељефа улива делима животност, даје контраст и
изражену динамику. Снажно моделовани облици, смела игра комбиновања рељефа и
контрарељефа, подређене су и спутане топлином нежних ликова знаменитих српских Мајки.
Хармонијом односа у простору и савршеном склопу детаља повезаних у компактну целину
уметник зналачки успева да истакне снагу, одлучност, усредсређеност и свест о дугу према
тим великим женама.
Света Анастасија, мајка светог Саве, Кнегиња Милица, лепотом жена а саветима Одисеј како за
њу каже Константин филозоф, Мајка Јевросима, мудра и правична, Драга Љочић,
неприкосновени филантроп и заштитница деце, Милунка Савић, жена борац и херој у рату а у
миру неговатељка и хранитељка тридесеторо деце, Диана Будисављевић, душа која је спасла
више од петнаест хиљада деце из усташких логора, Ивана Петровић, мајка Владике Његоша на
чијем погребу постаје симбол хришћанске и мајке свих присутних, јер их она храбри и теши, не
тражећи утеху за себе а сина сахрањује... Све оне су синоними безусловне љубави,
пожртвовања, чистог односа према људима и према животу. Управо те особине аутор
наглашава при изради портрета. Са дужним поштовањем и високо развијеном свешћу о
улогама Мајки он чува реализам ликова и у делу интервенише само колико је неопходно да
изрази њихову снагу и величину. Сугестивност, брижност, неизмерну љубав и свест о дужности
према потомству Мајки уметник истиче моделујући портрете, чврсто стегнутих усана, понекад
са благим, топлим полуосмехом, наглашеном емоцијом минуциозно изведеним борама око
очију и уста. Држећи се максиме да у споменичкој скулптури/ рељефу не постоји " ја тако
видим" аутор је успео да сачува тачност и изрази симболику.
Овом поставком оваплоћена је основна идеја уметника - омаж свим Мајкама које у духу
традиције и уз поштовање хришћанских вредности чувају и уздижу своје потомство.
Презентована дела пружају слику зрелог аутора, изванредног мајстора у захтевној техници
барељефа, виртуоза психолошког портрета. Поштујући правила скулпторског језика и
уметничке истине Ђорђе Зечевић префињени естета, дискретан мислилац и врстан вајар својим
рељефима Мајки враћа посматрача на уметност која говори тихо искључиво марљиво
сроченим скулпторским језиком.
Снага, лепота, трајање - ДЕЛА И МАЈКЕ!
Иванка Трифуновић, историчар уметности